로그인

사도행전 8장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 40절

  1. 1 Савле пак бјеше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву Јерусалимску, и сви се расијаше по крајевима Јудејскијем и Самаријскијем осим апостола.
  2. 2 А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.
  3. 3 А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.
  4. 4 А они што се бијаху расијали пролажаху проповиједајући ријеч.
  5. 5 А Филип сишавши у град Самаријски проповиједаше им Христа.
  6. 6 А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше;
  7. 7 Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многијех у којима бијаху, и многи узети и хроми оздравише.
  8. 8 И би велика радост у граду ономе.
  9. 9 А бјеше један човјек, по имену Симон, који прије чараше у граду и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи да је он нешто велико;
  10. 10 На којега гледаху сви, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија.
  11. 11 А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.
  12. 12 Кад пак вјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о царству Божијему, и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене.
  13. 13 Тада и Симон вјерова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дјела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.
  14. 14 А кад чуше апостоли који бијаху у Јерусалиму да Самарија прими ријеч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
  15. 15 Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа светога;
  16. 16 Јер још ни на једнога не бјеше дошао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса.
  17. 17 Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа светога.
  18. 18 А кад видје Симон да се даје Дух свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
  19. 19 Говорећи: дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа светога.
  20. 20 А Петар му рече: новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божиј може добити за новце.
  21. 21 Нема теби дијела ни исета у овој ријечи; јер срце твоје није право пред Богом.
  22. 22 Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога.
  23. 23 Јер те видим да си у гркој жучи и у свези неправде.
  24. 24 А Симон одговарајући рече: помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овога што рекосте.
  25. 25 Тако они посвједочивши и говоривши ријеч Господњу вратише се у Јерусалим, и многијем селима Самаријскијем проповједише јеванђеље.
  26. 26 А анђео Господњи рече Филипу говорећи: устани и иди на подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.
  27. 27 И уставши пође. И гле, човјек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице Арапске, што бјеше над свима њезинијем ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
  28. 28 Па се враћаше, и сједећи на колима својијем читаше пророка Исаију.
  29. 29 А Дух рече Филипу: приступи и прилијепи се тијем колима.
  30. 30 А Филип притрчавши чу га гдје чита пророка Исаију, и рече: а разумијеш ли што читаш?
  31. 31 А он рече: како бих могао разумјети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и сједе с њим.
  32. 32 А мјесто из писма које читаше бјеше ово: као овца на заклање одведе се, и нијем као јагње пред онијем који га стриже, тако не отвори уста својијех.
  33. 33 У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се његов живот узима од земље.
  34. 34 Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: молим те, за кога ово говори пророк? или за себе или за кога другога?
  35. 35 А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овога, приповједи му јеванђеље Исусово.
  36. 36 Како иђаху путем дођоше на некаку воду; и рече ушкопљеник: ево воде, шта брани мени да се крстим?
  37. 37 А Филип му рече: ако вјерујеш од свега срца својега, можеш. А он одговарајући рече: вјерујем да је Исус Христос син Божиј.
  38. 38 И заповједи да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
  39. 39 А кад изиђоше из воде, Дух свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не видје ушкопљеник; него отиде путем својијем радујући се.
  40. 40 А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)