로그인

사도행전 7장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 60절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 А поглавар свештенички рече: је ли дакле тако? Then said the high priest, Are these things so?
2 А он рече: људи браћо и оци! послушајте. Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан, And he said, Men, brethren, and fathers, hearken; The God of glory appeared unto our father Abraham, when he was in Mesopotamia, before he dwelt in Charran,
3 И рече му: изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати. And said unto him, Get thee out of thy country, and from thy kindred, and come into the land which I shall shew thee.
4 Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите. Then came he out of the land of the Chaldeans, and dwelt in Charran: and from thence, when his father was dead, he removed him into this land, wherein ye now dwell.
5 И не даде му нашљедства у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета. And he gave him none inheritance in it, no, not so much as to set his foot on: yet he promised that he would give it to him for a possession, and to his seed after him, when as yet he had no child.
6 Али Бог рече овако: сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натјераће га да служи, и мучиће га четири стотине година. And God spake on this wise, That his seed should sojourn in a strange land; and that they should bring them into bondage, and entreat them evil four hundred years.
7 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме мјесту. And the nation to whom they shall be in bondage will I judge, said God: and after that shall they come forth, and serve me in this place.
8 И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старјешина. And he gave him the covenant of circumcision: and so Abraham begat Isaac, and circumcised him the eighth day; and Isaac begat Jacob; and Jacob begat the twelve patriarchs.
9 И старјешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог бјеше с њим. And the patriarchs, moved with envy, sold Joseph into Egypt: but God was with him,
10 И избави га од свију његовијех невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем Мисирскијем, и постави га поглаваром над Мисиром и над свијем домом својијем. And delivered him out of all his afflictions, and gave him favour and wisdom in the sight of Pharaoh king of Egypt; and he made him governor over Egypt and all his house.
11 А дође глад на сву земљу Мисирску и Хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши. Now there came a dearth over all the land of Egypt and Chanaan, and great affliction: and our fathers found no sustenance.
12 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најприје оце наше. But when Jacob heard that there was corn in Egypt, he sent out our fathers first.
13 И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону. And at the second time Joseph was made known to his brethren; and Joseph’s kindred was made known unto Pharaoh.
14 А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа. Then sent Joseph, and called his father Jacob to him, and all his kindred, threescore and fifteen souls.
15 И Јаков сиђе у Мисир, и умрије, он и оцеви наши. So Jacob went down into Egypt, and died, he, and our fathers,
16 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморовијех у Сихему. And were carried over into Sychem, and laid in the sepulchre that Abraham bought for a sum of money of the sons of Emmor the father of Sychem.
17 И кад се приближи вријеме обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру, But when the time of the promise drew nigh, which God had sworn to Abraham, the people grew and multiplied in Egypt,
18 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа. Till another king arose, which knew not Joseph.
19 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју дјецу бацаху да не живе. The same dealt subtilly with our kindred, and evil entreated our fathers, so that they cast out their young children, to the end they might not live.
20 У то се вријеме роди Мојсије, и бјеше Богу угодан, и би три мјесеца храњен у кући оца својега. In which time Moses was born, and was exceeding fair, and nourished up in his father’s house three months:
21 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина. And when he was cast out, Pharaoh’s daughter took him up, and nourished him for her own son.
22 И научи се Мојсије свој премудрости Мисирској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима. And Moses was learned in all the wisdom of the Egyptians, and was mighty in words and in deeds.
23 А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве. And when he was full forty years old, it came into his heart to visit his brethren the children of Israel.
24 И видјевши једноме гдје се чини неправда, поможе, и покаја онога што му се чињаше неправда, и уби Мисирца. And seeing one of them suffer wrong, he defended him, and avenged him that was oppressed, and smote the Egyptian:
25 Мишљаше пак да браћа његова разумију да Бог његовом руком њима спасеније даде: али они не разумјеше. For he supposed his brethren would have understood how that God by his hand would deliver them: but they understood not.
26 А сјутрадан дође међу такове који се бијаху свадили, и мираше их говорећи: људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другоме? And the next day he shewed himself unto them as they strove, and would have set them at one again, saying, Sirs, ye are brethren; why do ye wrong one to another?
27 А онај што чињаше неправду ближњему отури га говорећи: ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? But he that did his neighbour wrong thrust him away, saying, Who made thee a ruler and a judge over us?
28 Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца? Wilt thou kill me, as thou diddest the Egyptian yesterday?
29 А Мојсије побјеже од ове ријечи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, гдје роди два сина. Then fled Moses at this saying, and was a stranger in the land of Madian, where he begat two sons.
30 И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини. And when forty years were expired, there appeared to him in the wilderness of mount Sina an angel of the Lord in a flame of fire in a bush.
31 А кад Мојсије видје, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему: When Moses saw it, he wondered at the sight: and as he drew near to behold it, the voice of the Lord came unto him,
32 Ја сам Бог отаца твојијех, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се бјеше уздрктао и не смијаше да погледа. Saying, I am the God of thy fathers, the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob. Then Moses trembled, and durst not behold.
33 А Господ му рече: изуј обућу своју са својијех ногу: јер је мјесто на коме стојиш света земља. Then said the Lord to him, Put off thy shoes from thy feet: for the place where thou standest is holy ground.
34 Ја добро видјех муку својега народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошљем у Мисир. I have seen, I have seen the affliction of my people which is in Egypt, and I have heard their groaning, and am come down to deliver them. And now come, I will send thee into Egypt.
35 Овога Мојсија, којега отурише рекавши: ко те постави кнезом и судијом? овога Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини. This Moses whom they refused, saying, Who made thee a ruler and a judge? the same did God send to be a ruler and a deliverer by the hand of the angel which appeared to him in the bush.
36 Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година. He brought them out, after that he had shewed wonders and signs in the land of Egypt, and in the Red sea, and in the wilderness forty years.
37 Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевијем: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте. This is that Moses, which said unto the children of Israel, A prophet shall the Lord your God raise up unto you of your brethren, like unto me; him shall ye hear.
38 Ово је онај што бјеше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашијем; који прими ријечи живе да их нама да; This is he, that was in the church in the wilderness with the angel which spake to him in the mount Sina, and with our fathers: who received the lively oracles to give unto us:
39 Којега не хтјеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својијем у Мисир, To whom our fathers would not obey, but thrust him from them, and in their hearts turned back again into Egypt,
40 Рекавши Арону: начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овоме Мојсију, који нас изведе из земље Мисирске, не знамо шта би. Saying unto Aaron, Make us gods to go before us: for as for this Moses, which brought us out of the land of Egypt, we wot not what is become of him.
41 И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој. And they made a calf in those days, and offered sacrifice unto the idol, and rejoiced in the works of their own hands.
42 А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небескијем, као што је писано у књизи пророка: еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев? Then God turned, and gave them up to worship the host of heaven; as it is written in the book of the prophets, O ye house of Israel, have ye offered to me slain beasts and sacrifices by the space of forty years in the wilderness?
43 И примисте чадор Молохов, и звијезду бога својега Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона. Yea, ye took up the tabernacle of Moloch, and the star of your god Remphan, figures which ye made to worship them: and I will carry you away beyond Babylon.
44 Оцеви наши имаху чадор свједочанства у пустињи, као што заповједи онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га видје; Our fathers had the tabernacle of witness in the wilderness, as he had appointed, speaking unto Moses, that he should make it according to the fashion that he had seen.
45 Који и примише оцеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица нашијех отаца, тја до Давида, Which also our fathers that came after brought in with Jesus into the possession of the Gentiles, whom God drave out before the face of our fathers, unto the days of David;
46 Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе мјесто Богу Јаковљеву. Who found favour before God, and desired to find a tabernacle for the God of Jacob.
47 А Соломун му начини кућу. But Solomon built him an house.
48 Али највиши не живи у рукотворенијем црквама, као што говори пророк: Howbeit the most High dwelleth not in temples made with hands; as saith the prophet,
49 Небо је мени пријестол а земља подножје ногама мојима: како ћете ми кућу сазидати? говори Господ; или које је мјесто за моје почивање? Heaven is my throne, and earth is my footstool: what house will ye build me? saith the Lord: or what is the place of my rest?
50 Не створи ли рука моја све ово? Hath not my hand made all these things?
51 Тврдоврати и необрезанијех срца и ушију! ви се једнако противите Духу светоме; како ваши оци, тако и ви. Ye stiffnecked and uncircumcised in heart and ears, ye do always resist the Holy Ghost: as your fathers did, so do ye.
52 Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који напријед јавише за долазак праведника, којега ви сад издајници и крвници постадосте; Which of the prophets have not your fathers persecuted? and they have slain them which shewed before of the coming of the Just One; of whom ye have been now the betrayers and murderers:
53 Који примисте закон наредбом анђелском, и не одржасте. Who have received the law by the disposition of angels, and have not kept it.
54 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њ. When they heard these things, they were cut to the heart, and they gnashed on him with their teeth.
55 А Стефан будући пун Духа светога погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу; But he, being full of the Holy Ghost, looked up stedfastly into heaven, and saw the glory of God, and Jesus standing on the right hand of God,
56 И рече: ево видим небеса отворена и сина човјечијега гдје стоји с десне стране Богу. And said, Behold, I see the heavens opened, and the Son of man standing on the right hand of God.
57 А они повикавши иза гласа затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ. Then they cried out with a loud voice, and stopped their ears, and ran upon him with one accord,
58 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и свједоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла. And cast him out of the city, and stoned him: and the witnesses laid down their clothes at a young man’s feet, whose name was Saul.
59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој. And they stoned Stephen, calling upon God, and saying, Lord Jesus, receive my spirit.
60 Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе! не прими им ово за гријех. И ово рекавши умрије. And he kneeled down, and cried with a loud voice, Lord, lay not this sin to their charge. And when he had said this, he fell asleep.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL