로그인

사도행전 27장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 44절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
  2. 2 А кад уђосмо у лађу Адрамитску да пловимо у Азијска мјеста, отискосмо се; и с нама бјеше Аристарх Маћедонац из Солуна.
  3. 3 И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лијепо, и допусти му да одлази к својијем пријатељима и да га послужују.
  4. 4 И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер вјетрови бијаху противни.
  5. 5 И препловивши пучину Киликијску и Памфилијску дођосмо у Миру Ликијску.
  6. 6 И ондје нашавши капетан лађу Александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
  7. 7 И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.
  8. 8 И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно мјесто које се зове Добра Пристаништа, код којега близу бјеше град Ласеја.
  9. 9 А пошто прође много времена, и већ пловљење не бијаше без страха, јер и пост већ бјеше прошао, свјетоваше Павле
  10. 10 Говорећи им: људи! видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа нашијех.
  11. 11 Али капетан послуша већма корманоша и господара од лађе неголи Павлове ријечи.
  12. 12 А не будући пристаниште згодно за зимовник, свјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и ондје да зимују у пристаништу Критском, које гледа к југу и к западу.
  13. 13 И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
  14. 14 Али не задуго потом дуну насупрот њему буран вјетар који се зове Евроклидон.
  15. 15 А кад се лађа оте, и не могаше се вјетру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
  16. 16 А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
  17. 17 Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
  18. 18 А кад нам веома досађиваше бура сјутрадан избациваху товаре.
  19. 19 И у трећи дан својима рукама избацисмо алат лађарски.
  20. 20 А кад се ни сунце ни звијезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, бијаше пропао сав над да ћемо се избавити.
  21. 21 И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: требаше дакле, о људи! послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
  22. 22 И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
  23. 23 Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим,
  24. 24 Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
  25. 25 Зато не бојте се, људи; јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
  26. 26 Али ваља нам доћи на једно острво.
  27. 27 А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по Адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
  28. 28 И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измјерише, и нађоше петнаест хвати.
  29. 29 Онда бојећи се да како не ударе на прудовита мјеста бацише са стражњега краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
  30. 30 А кад лађари гледаху да побјегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњега краја да спусте ленгере,
  31. 31 Рече Павле капетану и војницима: ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
  32. 32 Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
  33. 33 А кад шћаше да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
  34. 34 Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једноме од вас длака с главе неће отпасти.
  35. 35 И рекавши ово узе хљеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
  36. 36 Онда се сви развеселивши и они једоше.
  37. 37 А у лађи бијаше нас душа свега двјеста и седамдесет и шест.
  38. 38 И наситивши се јела, облакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
  39. 39 А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с пијеском, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
  40. 40 И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одријешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према вјетрићу који духаше, вожасмо се крају.
  41. 41 А кад дођосмо као на један језик, гдје се море као раздјељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
  42. 42 А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
  43. 43 Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповједи онима који знаду пливати да искоче најприје, и да изиђу на земљу;
  44. 44 А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)