사도행전 21장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 40절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.
2 И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.
3 А кад нам се указа Кипар, остависмо га налијево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер ондје ваљаше да се истовари лађа.
4 И нашавши ученике остасмо ондје седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.
5 А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и дјецом до иза града, и клекнувши на бријегу помолисмо се Богу.
6 И опростивши се један с другијем уђосмо у лађу; а они се вратише својијем кућама.
7 А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.
8 А сјутрадан пошавши Павле и који бијасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који бјеше један од седам ђакона, остасмо у њега.
9 И овај имаше четири кћери дјевојке које прорицаху.
10 Стојећи ми пак ондје много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;
11 И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: тако вели Дух свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.
12 И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.
13 А Павле одговори и рече: шта чините те плачете и цијепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умријети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.
14 А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: воља Божија нека буде.
15 А послије овијех дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.
16 А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом некога Мнасона из Кипра, старога ученика, у којега бисмо ми стајали.
17 И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.
18 А сјутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старјешине.
19 И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.
20 А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: видиш ли, брате! колико је хиљада Јевреја који вјероваше, и сви теже на стари закон.
21 А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијева све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати дјеце своје, нити држати обичаја отачкијех.
22 Шта ћемо дакле сад? народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.
23 Ово дакле учини што ти речемо: у нас имају четири човјека који су се завјетовали Богу;
24 Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека остригу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.
25 А за незнабошце који вјероваше ми посласмо пресудивши да они таково ништа не држе осим да се чувају од прилога идолскијех, и од крви, и од удављенога, и од курварства.
26 Тада Павле узе оне људе, и сјутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за свакога њих.
27 А кад шћаше да се наврши седам дана, видјевши га у цркви они Јевреји што бијаху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.
28 Вичући: помагајте, људи Израиљци! ово је човјек који против народа и закона и против овога мјеста учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето мјесто ово.
29 Јер бијаху видјели с њим у граду Трофима из Ефеса, којега мишљаху да је увео Павле у цркву.
30 И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.
31 А кад шћаху да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.
32 А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видјевши војводу и војнике престаше бити Павла.
33 А војвода приступивши узе га, и заповједи да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.
34 А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разумије управо, заповједи да га одведу у око.
35 А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.
36 Јер за њим приста мноштво народа који викаху: погуби га.
37 А кад шћаше Павле да уђе у око, рече војводи: је ли ми слободно говорити што теби? А он рече: зар умијеш Грчки?
38 Нијеси ли ти Мисирац који прије овијех дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?
39 А Павле рече: ја сам човјек Јеврејин из Тарса, грађанин познатога града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.
40 А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори Јеврејским језиком говорећи:

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)