로그인

사도행전 16장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 40절

  1. 1 Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вјероваше, а оца Грка;
  2. 2 За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији.
  3. 3 Овога намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који бијаху у онијем мјестима: јер сви знадијаху оца његова да бјеше Грк.
  4. 4 И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старјешине у Јерусалиму.
  5. 5 А цркве се утврђиваху у вјери, и сваки дан биваше их више.
  6. 6 А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух свети говорити ријеч у Азији.
  7. 7 А кад дођоше у Мисију шћадијаху да иду у Витинију, и Дух не даде.
  8. 8 А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.
  9. 9 И Павлу се јави утвара ноћу: бјеше један човјек из Маћедоније, и стајаше молећи га и говорећи: дођи у Маћедонију и помози нам.
  10. 10 А кад видје утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Маћедонију, дознавши да нас Господ позва да им проповиједамо јеванђеље.
  11. 11 А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сјутрадан у Неапољ,
  12. 12 А оданде у Филибу, које је први град земље Маћедоније, насеље Римско; и у оном граду остасмо неколико дана.
  13. 13 А у дан суботни изиђосмо из града к води гдје бјеше богомоља; и сједавши говорисмо к женама које се бијаху сабрале.
  14. 14 И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града Тијатирскога, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њезино да пази на ријечи Павлове.
  15. 15 А кад се крсти она и кућа њезина, мољаше нас говорећи: ако мислите да ја вјерујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натјера нас.
  16. 16 А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својијем господарима.
  17. 17 Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: ови су људи слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија.
  18. 18 И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: заповиједам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.
  19. 19 А кад видјеше њезини господари да изиђе над њихова добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.
  20. 20 И доведавши их к војводама, рекоше: ови су људи Јевреји, и муте по нашему граду,
  21. 21 И проповиједају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.
  22. 22 И слеже се народ на њих, и војводе издријеше им хаљине, и заповједише да их шибају.
  23. 23 И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува.
  24. 24 Примивши такову заповијест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
  25. 25 А у поноћи бијаху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.
  26. 26 А уједанпут тако се врло затресе земља да се помјести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
  27. 27 А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и шћаше да се убије, мислећи да су побјегли сужњи.
  28. 28 А Павле повика здраво говорећи: не чини себи зла никаква, јер смо ми сви овдје.
  29. 29 А он заискавши свијећу улетје и дркћући припаде к Павлу и Сили;
  30. 30 И изведавши их напоље рече: господо! шта ми треба чинити да се спасем?
  31. 31 А они рекоше: вјеруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
  32. 32 И казаше му ријеч Господњу, и свима који су у дому његову.
  33. 33 И узе их у онај сахат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.
  34. 34 И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свијем домом својијем што вјерова Бога.
  35. 35 А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: пустите ова два човјека.
  36. 36 А тамничар каза ријечи ове Павлу: послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.
  37. 37 А Павле рече њима: избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.
  38. 38 А пандури казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;
  39. 39 И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.
  40. 40 А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)