로그인

사도행전 14장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 28절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка. And it came to pass in Iconium, that they went both together into the synagogue of the Jews, and so spake, that a great multitude both of the Jews and also of the Greeks believed.
2 А Јевреји који не вјероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу. But the unbelieving Jews stirred up the Gentiles, and made their minds evil affected against the brethren.
3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који свједочаше ријеч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховијем. Long time therefore abode they speaking boldly in the Lord, which gave testimony unto the word of his grace, and granted signs and wonders to be done by their hands.
4 А мноштво градско раздијели се, и једни бијаху с Јеврејима, а једни с апостолима. But the multitude of the city was divided: and part held with the Jews, and part with the apostles.
5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својијем поглаварима да им досаде и камењем да их побију, And when there was an assault made both of the Gentiles, and also of the Jews with their rulers, to use them despitefully, and to stone them,
6 Они дознавши побјегоше у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову. They were ware of it, and fled unto Lystra and Derbe, cities of Lycaonia, and unto the region that lieth round about:
7 И онамо проповиједаху јеванђеље. And there they preached the gospel.
8 И један човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, и бјеше хром од утробе матаре своје, и не бјеше никад ходио. And there sat a certain man at Lystra, impotent in his feet, being a cripple from his mother’s womb, who never had walked:
9 Овај слушаше Павла гдје говори. Павле погледавши на њ и видјевши да вјерује да ће оздравити, The same heard Paul speak: who stedfastly beholding him, and perceiving that he had faith to be healed,
10 Рече великијем гласом: теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше. Said with a loud voice, Stand upright on thy feet. And he leaped and walked.
11 А кад видје народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи Ликаонски: богови начинише се као људи, и сиђоше к нама. And when the people saw what Paul had done, they lifted up their voices, saying in the speech of Lycaonia, The gods are come down to us in the likeness of men.
12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше ријечју. And they called Barnabas, Jupiter; and Paul, Mercurius, because he was the chief speaker.
13 А свештеник Јупитера који бјеше пред градом њиховијем доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом шћадијаше да приноси жртву. Then the priest of Jupiter, which was before their city, brought oxen and garlands unto the gates, and would have done sacrifice with the people.
14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздријеше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи: Which when the apostles, Barnabas and Paul, heard of, they rent their clothes, and ran in among the people, crying out,
15 Људи! шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповиједамо јеванђеље да се од овијех лажних ствари обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; And saying, Sirs, why do ye these things? We also are men of like passions with you, and preach unto you that ye should turn from these vanities unto the living God, which made heaven, and earth, and the sea, and all things that are therein:
16 Који у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путовима: Who in times past suffered all nations to walk in their own ways.
17 И опет не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем. Nevertheless he left not himself without witness, in that he did good, and gave us rain from heaven, and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness.
18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху ондје и учаху, And with these sayings scarce restrained they the people, that they had not done sacrifice unto them.
19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некаки Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав. And there came thither certain Jews from Antioch and Iconium, who persuaded the people, and, having stoned Paul, drew him out of the city, supposing he had been dead.
20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сјутрадан изиђе с Варнавом у Дерву. Howbeit, as the disciples stood round about him, he rose up, and came into the city: and the next day he departed with Barnabas to Derbe.
21 И проповједивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију. And when they had preached the gospel to that city, and had taught many, they returned again to Lystra, and to Iconium, and Antioch,
22 Утврђујући душе ученика и свјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије. Confirming the souls of the disciples, and exhorting them to continue in the faith, and that we must through much tribulation enter into the kingdom of God.
23 И поставивши им старјешине по свијем црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вјероваше. And when they had ordained them elders in every church, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord, on whom they believed.
24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију. And after they had passed throughout Pisidia, they came to Pamphylia.
25 И говоривши ријеч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију. And when they had preached the word in Perga, they went down into Attalia:
26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани благодати Божијој на дјело које свршише. And thence sailed to Antioch, from whence they had been recommended to the grace of God for the work which they fulfilled.
27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере. And when they were come, and had gathered the church together, they rehearsed all that God had done with them, and how he had opened the door of faith unto the Gentiles.
28 И осташе ондје не мало времена с ученицима. And there they abode long time with the disciples.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL