로그인

민수기 32장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 민수기 (Numbers) · 42절

  1. 1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видјеше земљу Јазирску и земљу Галадску да је добра за стоку.
  2. 2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
  3. 3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
  4. 4 Та је земља, коју Господ покори збору Израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
  5. 5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у нашљедство, немој нас водити преко Јордана.
  6. 6 А Мојсије рече синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем: браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овдје да останете?
  7. 7 Зашто обарате срце синовима Израиљевијем да не пријеђу у земљу коју им је дао Господ?
  8. 8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
  9. 9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевијем да не иду у земљу коју им даде Господ;
  10. 10 И разгњеви се онда Господ, и закле се говорећи:
  11. 11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видјети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвијем,
  12. 12 Осим Халева сина Јефонијина Кенезеја и Исуса сина Навина, јер се сасвијем држаше Господа.
  13. 13 И разгњеви се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помрије сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
  14. 14 А ви сада изађосте на мјесто отаца својих, род гријешних људи, да умножавате жестину гњева Господњега на Израиља.
  15. 15 Ако се одвратите од њега, он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
  16. 16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: ми смо ради само торове начинити овдје за стада своја и градове за дјецу своју.
  17. 17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевијем, докле их не одведемо на њихово мјесто; а наша дјеца нека стоје у градовима тврдијем ради становника те земље.
  18. 18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје нашљедство.
  19. 19 Нити ћемо узети нашљедства с њима с ону страну Јордана ни даље, ако нам допадне нашљедство с ову страну Јордана према истоку.
  20. 20 Тада им рече Мојсије: ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
  21. 21 Ако сваки од вас под оружјем пријеђе преко Јордана пред Господом, докле не отјера испред себе непријатеља својих,
  22. 22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згријешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у нашљедство пред Господом.
  23. 23 Ако ли не учините тако, гле, згријешићете Господу, и знајте да ће вас гријех ваш стићи.
  24. 24 Градите себи градове за дјецу своју и торове за стоку своју; и што је изашло из уста ваших, учините.
  25. 25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: слуге ће твоје учинити како господар наш заповиједа.
  26. 26 Дјеца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овдје ће остати у градовима Галадским;
  27. 27 А слуге ће твоје пријећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
  28. 28 Тада Мојсије заповједи за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навину и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,
  29. 29 И рече им: ако пријеђу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу Галадску у нашљедство.
  30. 30 Ако ли не пријеђу с вама под оружјем, онда нека им буде нашљедство међу вама у земљи Хананској.
  31. 31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
  32. 32 Пријећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу Хананску, а наше нашљедство да буде с ову страну Јордана.
  33. 33 И даде Мојсије синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем и половини племена Манасије сина Јосифова царство Сиона цара Аморејскога и царство Ога цара Васанскога, земљу и градове по међама њезинијем, градове оне земље унаоколо.
  34. 34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
  35. 35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
  36. 36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
  37. 37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
  38. 38 И Навон и Велмеон предјенувши им имена, и Сивму; и надјеше друга имена градовима које саградише.
  39. 39 А синови Махира сина Манасијина отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који бијаху ондје.
  40. 40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијину, који се ондје насели.
  41. 41 И Јаир син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
  42. 42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовијем, и прозва га Навав по имену својему.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)