로그인

마가복음 4장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 마가복음 (Mark) · 41절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И опет поче учити код мора, и скупише се око њега људи многи тако да мора ући у лађу, и сједити на мору; а народ сав бијаше на земљи крај мора. And he began again to teach by the sea side: and there was gathered unto him a great multitude, so that he entered into a ship, and sat in the sea; and the whole multitude was by the sea on the land.
2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој: And he taught them many things by parables, and said unto them in his doctrine,
3 Слушајте: ево изиђе сијач да сије. Hearken; Behold, there went out a sower to sow:
4 И кад сијаше догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га. And it came to pass, as he sowed, some fell by the way side, and the fowls of the air came and devoured it up.
5 А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље; и одмах изниче; јер не бијаше у дубину земље: And some fell on stony ground, where it had not much earth; and immediately it sprang up, because it had no depth of earth:
6 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше коријена, усахну. But when the sun was up, it was scorched; and because it had no root, it withered away.
7 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе рода. And some fell among thorns, and the thorns grew up, and choked it, and it yielded no fruit.
8 И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шесет и по сто. And other fell on good ground, and did yield fruit that sprang up and increased; and brought forth, some thirty, and some sixty, and some an hundred.
9 И рече: ко има уши да чује нека чује. And he said unto them, He that hath ears to hear, let him hear.
10 А кад оста сам, запиташе га који бијаху с њим и са дванаесторицом за ову причу. And when he was alone, they that were about him with the twelve asked of him the parable.
11 И рече им: вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима напољу све у причама бива; And he said unto them, Unto you it is given to know the mystery of the kingdom of God: but unto them that are without, all these things are done in parables:
12 Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси. That seeing they may see, and not perceive; and hearing they may hear, and not understand; lest at any time they should be converted, and their sins should be forgiven them.
13 И рече им: зар не разумијете ове приче? А како ћете све приче разумјети? And he said unto them, Know ye not this parable? and how then will ye know all parables?
14 Сијач ријеч сије. The sower soweth the word.
15 А оно су крај пута, гдје се сије ријеч и кад је чују одмах дође сотона и отме ријеч посијану у срцима њиховијем. And these are they by the way side, where the word is sown; but when they have heard, Satan cometh immediately, and taketh away the word that was sown in their hearts.
16 Тако су и оно што се сије на каменитијем мјестима који кад чују ријеч одмах је приме с радошћу; And these are they likewise which are sown on stony ground; who, when they have heard the word, immediately receive it with gladness;
17 Али немају коријена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потјерају ријечи ради, одмах се саблазне. And have no root in themselves, and so endure but for a time: afterward, when affliction or persecution ariseth for the word’s sake, immediately they are offended.
18 А оно су што се у трњу сије који слушају ријеч, And these are they which are sown among thorns; such as hear the word,
19 Али бриге овога свијета и пријевара богатства и остале сласти уђу и загуше ријеч, и без рода остане. And the cares of this world, and the deceitfulness of riches, and the lusts of other things entering in, choke the word, and it becometh unfruitful.
20 А оно су што се на доброј земљи сије који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шесет и по сто. And these are they which are sown on good ground; such as hear the word, and receive it, and bring forth fruit, some thirtyfold, some sixty, and some an hundred.
21 И говораше им: еда ли се свијећа ужиже да се метне под суд или под одар? а не да се на свијетњак метне? And he said unto them, Is a candle brought to be put under a bushel, or under a bed? and not to be set on a candlestick?
22 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има што сакривено што неће изићи на видјело. For there is nothing hid, which shall not be manifested; neither was any thing kept secret, but that it should come abroad.
23 Ако има ко уши да чује нека чује. If any man have ears to hear, let him hear.
24 И говораше им: памтите што чујете: каком мјером мјерите онаком ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате. And he said unto them, Take heed what ye hear: with what measure ye mete, it shall be measured to you: and unto you that hear shall more be given.
25 Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има. For he that hath, to him shall be given: and he that hath not, from him shall be taken even that which he hath.
26 И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу; And he said, So is the kingdom of God, as if a man should cast seed into the ground;
27 И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да не зна он. And should sleep, and rise night and day, and the seed should spring and grow up, he knoweth not how.
28 Јер земља сама од себе најприје донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. For the earth bringeth forth fruit of herself; first the blade, then the ear, after that the full corn in the ear.
29 А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва. But when the fruit is brought forth, immediately he putteth in the sickle, because the harvest is come.
30 И говораше: какво ћемо казати да је царство Божије? или у каквој ћемо га причи исказати? And he said, Whereunto shall we liken the kingdom of God? or with what comparison shall we compare it?
31 Оно је као зрно горушичино које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи; It is like a grain of mustard seed, which, when it is sown in the earth, is less than all the seeds that be in the earth:
32 А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу птице небеске живљети. But when it is sown, it groweth up, and becometh greater than all herbs, and shooteth out great branches; so that the fowls of the air may lodge under the shadow of it.
33 И таковијем многијем причама казиваше им ријеч колико могаху слушати. And with many such parables spake he the word unto them, as they were able to hear it.
34 А без прича не говораше им ни ријечи. А ученицима особито казиваше све. But without a parable spake he not unto them: and when they were alone, he expounded all things to his disciples.
35 И рече им онај дан увече: хајдемо на ону страну. And the same day, when the even was come, he saith unto them, Let us pass over unto the other side.
36 И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим. And when they had sent away the multitude, they took him even as he was in the ship. And there were also with him other little ships.
37 И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни. And there arose a great storm of wind, and the waves beat into the ship, so that it was now full.
38 А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: учитељу! зар ти не мариш што гинемо? And he was in the hinder part of the ship, asleep on a pillow: and they awake him, and say unto him, Master, carest thou not that we perish?
39 И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика. And he arose, and rebuked the wind, and said unto the sea, Peace, be still. And the wind ceased, and there was a great calm.
40 И рече им: зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере. And he said unto them, Why are ye so fearful? how is it that ye have no faith?
41 И уплашише се врло, и говораху један другоме: ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају? And they feared exceedingly, and said one to another, What manner of man is this, that even the wind and the sea obey him?

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL