데살로니가전서 2장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 데살로니가전서 (1 Thessalonians) · 20절 · 대역: King James Version
| 절 | Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski | King James Version |
|---|---|---|
| 1 | Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд; | For yourselves, brethren, know our entrance in unto you, that it was not in vain: |
| 2 | Него пострадавши прије и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу својему казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом. | But even after that we had suffered before, and were shamefully entreated, as ye know, at Philippi, we were bold in our God to speak unto you the gospel of God with much contention. |
| 3 | Јер утјеха наше није од пријеваре, ни од нечистоте, ни у лукавству; | For our exhortation was not of deceit, nor of uncleanness, nor in guile: |
| 4 | Него како нас окуша Бог да смо вјерни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша. | But as we were allowed of God to be put in trust with the gospel, even so we speak; not as pleasing men, but God, which trieth our hearts. |
| 5 | Јер нигда из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је свједок; | For neither at any time used we flattering words, as ye know, nor a cloke of covetousness; God is witness: |
| 6 | Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од другијех. | Nor of men sought we glory, neither of you, nor yet of others, when we might have been burdensome, as the apostles of Christ. |
| 7 | Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица његује своју дјецу. | But we were gentle among you, even as a nurse cherisheth her children: |
| 8 | Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омиљели. | So being affectionately desirous of you, we were willing to have imparted unto you, not the gospel of God only, but also our own souls, because ye were dear unto us. |
| 9 | Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадимо ниједноме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије. | For ye remember, brethren, our labour and travail: for labouring night and day, because we would not be chargeable unto any of you, we preached unto you the gospel of God. |
| 10 | Ви сте свједоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који вјерујете, | Ye are witnesses, and God also, how holily and justly and unblameably we behaved ourselves among you that believe: |
| 11 | Као што знате да свакога вас као отац дјецу своју | As ye know how we exhorted and comforted and charged every one of you, as a father doth his children, |
| 12 | Молисмо и утјешавасмо, и свједочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу. | That ye would walk worthy of God, who hath called you unto his kingdom and glory. |
| 13 | Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас ријеч чувења Божијега примисте не као ријеч човјечију, него (као што заиста јест) ријеч Божију, која и чини у вама који вјерујете. | For this cause also thank we God without ceasing, because, when ye received the word of God which ye heard of us, ye received it not as the word of men, but as it is in truth, the word of God, which effectually worketh also in you that believe. |
| 14 | Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од својега рода као и они од Јевреја, | For ye, brethren, became followers of the churches of God which in Judea are in Christ Jesus: for ye also have suffered like things of your own countrymen, even as they have of the Jews: |
| 15 | Који убише и Господа Исуса и пророке његове, и који нас истјераше, и Богу не угодише, и који се свијем људима противе, | Who both killed the Lord Jesus, and their own prophets, and have persecuted us; and they please not God, and are contrary to all men: |
| 16 | И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне гријехе своје свагда; али напошљетку дође гњев на њих. | Forbidding us to speak to the Gentiles that they might be saved, to fill up their sins alway: for the wrath is come upon them to the uttermost. |
| 17 | А ми, браћо, осиротјевши за вама неко вријеме лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом. | But we, brethren, being taken from you for a short time in presence, not in heart, endeavoured the more abundantly to see your face with great desire. |
| 18 | Зато шћадијасмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона. | Wherefore we would have come unto you, even I Paul, once and again; but Satan hindered us. |
| 19 | Јер ко је наш над или радост, или вијенац славе? Нијесте ли и ви пред Господом нашијем Исусом Христом о његову доласку? | For what is our hope, or joy, or crown of rejoicing? Are not even ye in the presence of our Lord Jesus Christ at his coming? |
| 20 | Јер сте ви наша слава и радост. | For ye are our glory and joy. |
- 📚 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski 책 목록
- 개역개정판 (1998)로
- 개역한글판 (1961)로
- 표준새번역 (1993)로
- King James Version로
- 🌐 다른 언어·판
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL