로그인

느헤미야 13장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 느헤미야 (Nehemiah) · 31절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 У то вријеме чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји довијека; On that day they read in the book of Moses in the audience of the people; and therein was found written, that the Ammonite and the Moabite should not come into the congregation of God for ever;
2 Јер не сретоше синова Израиљевијех с хљебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов. Because they met not the children of Israel with bread and with water, but hired Balaam against them, that he should curse them: howbeit our God turned the curse into a blessing.
3 А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце. Now it came to pass, when they had heard the law, that they separated from Israel all the mixed multitude.
4 А прије тога Елијасив свештеник, који бјеше над клијетима дома Бога нашега, опријатељи се с Товијом, And before this, Eliashib the priest, having the oversight of the chamber of the house of our God, was allied unto Tobiah:
5 И начини му велику клијет, гдје се прије остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и пјевачима и вратарима, и приноси за свештенике. And he had prepared for him a great chamber, where aforetime they laid the meat offerings, the frankincense, and the vessels, and the tithes of the corn, the new wine, and the oil, which was commanded to be given to the Levites, and the singers, and the porters; and the offerings of the priests.
6 А кад то све биваше, не бјех у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса цара Вавилонскога вратих се к цару, и послије неколико година измолих се опет у цара. But in all this time was not I at Jerusalem: for in the two and thirtieth year of Artaxerxes king of Babylon came I unto the king, and after certain days obtained I leave of the king:
7 И кад дођох у Јерусалим, видјех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клијет у тријему дома Божијега. And I came to Jerusalem, and understood of the evil that Eliashib did for Tobiah, in preparing him a chamber in the courts of the house of God.
8 И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клијети. And it grieved me sore: therefore I cast forth all the household stuff of Tobiah out of the chamber.
9 И заповједих, те очистише клијети; и унесох у њих опет посуђе дома Божијега, даре и кад. Then I commanded, and they cleansed the chambers: and thither brought I again the vessels of the house of God, with the meat offering and the frankincense.
10 Потом дознах да се Левитима нијесу давали дијелови, те су се разбјегли сваки на своју њиву и Левити и пјевачи, који рађаху посао. And I perceived that the portions of the Levites had not been given them: for the Levites and the singers, that did the work, were fled every one to his field.
11 И укорих старјешине и рекох: зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово мјесто. Then contended I with the rulers, and said, Why is the house of God forsaken? And I gathered them together, and set them in their place.
12 И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме. Then brought all Judah the tithe of the corn and the new wine and the oil unto the treasuries.
13 И поставих настојнике над спремама, Селемију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана сина Захура сина Матанијина, јер се за вјерне држаху; и бијаше им посао дијелити браћи својој. And I made treasurers over the treasuries, Shelemiah the priest, and Zadok the scribe, and of the Levites, Pedaiah: and next to them was Hanan the son of Zaccur, the son of Mattaniah: for they were counted faithful, and their office was to distribute unto their brethren.
14 Помени ме, Боже мој, за то, и немој избрисати добара мојих која учиних дому Бога својега и служби његовој. Remember me, O my God, concerning this, and wipe not out my good deeds that I have done for the house of my God, and for the offices thereof.
15 У то вријеме видјех у Јудеји гдје газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак. In those days saw I in Judah some treading wine presses on the sabbath, and bringing in sheaves, and lading asses; as also wine, grapes, and figs, and all manner of burdens, which they brought into Jerusalem on the sabbath day: and I testified against them in the day wherein they sold victuals.
16 И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудинијем у Јерусалиму. There dwelt men of Tyre also therein, which brought fish, and all manner of ware, and sold on the sabbath unto the children of Judah, and in Jerusalem.
17 Зато прекорих главаре Јудејске и рекох им: како је то зло што чините те скврните суботу? Then I contended with the nobles of Judah, and said unto them, What evil thing is this that ye do, and profane the sabbath day?
18 Нијесу ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гњев на Израиља скврнећи суботу. Did not your fathers thus, and did not our God bring all this evil upon us, and upon this city? yet ye bring more wrath upon Israel by profaning the sabbath.
19 И кад дође сјен на врата Јерусалимска уочи суботе, заповједих те затворише врата, и заповједих да их не отварају до послије суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу. And it came to pass, that when the gates of Jerusalem began to be dark before the sabbath, I commanded that the gates should be shut, and charged that they should not be opened till after the sabbath: and some of my servants set I at the gates, that there should no burden be brought in on the sabbath day.
20 И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом. So the merchants and sellers of all kind of ware lodged without Jerusalem once or twice.
21 И опоменух их и рекох им: зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу. Then I testified against them, and said unto them, Why lodge ye about the wall? if ye do so again, I will lay hands on you. From that time forth came they no more on the sabbath.
22 А Левитима заповједих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помни ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој. And I commanded the Levites that they should cleanse themselves, and that they should come and keep the gates, to sanctify the sabbath day. Remember me, O my God, concerning this also, and spare me according to the greatness of thy mercy.
23 Још видјех у то вријеме Јудејце који се бијаху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама. In those days also saw I Jews that had married wives of Ashdod, of Ammon, and of Moab:
24 И синови њихови говораху пола Азотски, и не умијаху говорити Јудејски него језиком и једнога другога народа. And their children spake half in the speech of Ashdod, and could not speak in the Jews’ language, but according to the language of each people.
25 Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери својих синовима њиховијем нити да узимају кћери њиховијех за синове своје или за себе. And I contended with them, and cursed them, and smote certain of them, and plucked off their hair, and made them swear by God, saying, Ye shall not give your daughters unto their sons, nor take their daughters unto your sons, or for yourselves.
26 Није ли тијем згријешио Соломун цар Израиљев, ако и не бјеше у многим народима цара њему равна и мио бјеше Богу својему и Бог га бјеше поставио царем над свијем Израиљем? па опет га навратише на гријех жене туђинке. Did not Solomon king of Israel sin by these things? yet among many nations was there no king like him, who was beloved of his God, and God made him king over all Israel: nevertheless even him did outlandish women cause to sin.
27 А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и гријешите Богу нашему узимајући жене туђинке? Shall we then hearken unto you to do all this great evil, to transgress against our God in marrying strange wives?
28 И од синова Јојаде сина Елијасива погавара свештеничкога један бјеше зет Санавалату Ороњанину, којега отјерах од себе. And one of the sons of Joiada, the son of Eliashib the high priest, was son in law to Sanballat the Horonite: therefore I chased him from me.
29 Помени их, Боже мој, што оскврнише свештенство и завјет свештенички и Левитски. Remember them, O my God, because they have defiled the priesthood, and the covenant of the priesthood, and of the Levites.
30 И тако их очистих од свијех туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и Левитске, свакога на посао његов, Thus cleansed I them from all strangers, and appointed the wards of the priests and the Levites, every one in his business;
31 И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро. And for the wood offering, at times appointed, and for the firstfruits. Remember me, O my God, for good.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL