로그인

누가복음 7장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 50절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 А кад сврши све ријечи своје пред народом, дође у Капернаум.
  2. 2 У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.
  3. 3 А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу.
  4. 4 А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: достојан је да му то учиниш;
  5. 5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
  6. 6 А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се, јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху;
  7. 7 Зато и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
  8. 8 Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.
  9. 9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
  10. 10 И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава.
  11. 11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.
  12. 12 Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица и народа из града много иђаше с њом.
  13. 13 И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој: не плачи.
  14. 14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби говорим, устани.
  15. 15 И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
  16. 16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
  17. 17 И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.
  18. 18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.
  19. 19 И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?
  20. 20 Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?
  21. 21 А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид.
  22. 22 И одговарајући Исус рече им: идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђеље.
  23. 23 И благо ономе који се не саблазни о мене.
  24. 24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?
  25. 25 Шта сте дакле изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима.
  26. 26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
  27. 27 Јер је ово онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом.
  28. 28 Јер вам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега.
  29. 29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем;
  30. 30 А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти.
  31. 31 А Господ рече: какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су?
  32. 32 Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
  33. 33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему;
  34. 34 Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.
  35. 35 И оправдаше премудрост сва дјеца њезина.
  36. 36 Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу:
  37. 37 И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
  38. 38 И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.
  39. 39 А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.
  40. 40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: учитељу! кажи.
  41. 41 А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет.
  42. 42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
  43. 43 А Симон одговарајући рече: мислим онај коме највише поклони. А он му рече: право си судио.
  44. 44 И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр.
  45. 45 Цјелива ми нијеси дао; а она откако уђох не преста цјеливати ми ногу.
  46. 46 Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
  47. 47 Зато кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
  48. 48 А њој рече: опраштају ти се гријеси.
  49. 49 И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: ко је овај што и гријехе опрашта?
  50. 50 А жени рече: вјера твоја поможе ти; иди с миром.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)