로그인

누가복음 20장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 47절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама, And it came to pass, that on one of those days, as he taught the people in the temple, and preached the gospel, the chief priests and the scribes came upon him with the elders,
2 И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту? And spake unto him, saying, Tell us, by what authority doest thou these things? or who is he that gave thee this authority?
3 А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми: And he answered and said unto them, I will also ask you one thing; and answer me:
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи? The baptism of John, was it from heaven, or of men?
5 А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте? And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then believed ye him not?
6 Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк. But and if we say, Of men; all the people will stone us: for they be persuaded that John was a prophet.
7 И одговорише: не знамо откуда. And they answered, that they could not tell whence it was.
8 А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. And Jesus said unto them, Neither tell I you by what authority I do these things.
9 А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена. Then began he to speak to the people this parable; A certain man planted a vineyard, and let it forth to husbandmen, and went into a far country for a long time.
10 И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна. And at the season he sent a servant to the husbandmen, that they should give him of the fruit of the vineyard: but the husbandmen beat him, and sent him away empty.
11 И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна. And again he sent another servant: and they beat him also, and entreated him shamefully, and sent him away empty.
12 И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше. And again he sent a third: and they wounded him also, and cast him out.
13 Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега. Then said the lord of the vineyard, What shall I do? I will send my beloved son: it may be they will reverence him when they see him.
14 А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање. But when the husbandmen saw him, they reasoned among themselves, saying, This is the heir: come, let us kill him, that the inheritance may be ours.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда? So they cast him out of the vineyard, and killed him. What therefore shall the lord of the vineyard do unto them?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог! He shall come and destroy these husbandmen, and shall give the vineyard to others. And when they heard it, they said, God forbid.
17 А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла? And he beheld them, and said, What is this then that is written, The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. Whosoever shall fall upon that stone shall be broken; but on whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза. And the chief priests and the scribes the same hour sought to lay hands on him; and they feared the people: for they perceived that he had spoken this parable against them.
20 И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној. And they watched him, and sent forth spies, which should feign themselves just men, that they might take hold of his words, that so they might deliver him unto the power and authority of the governor.
21 И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему: And they asked him, saying, Master, we know that thou sayest and teachest rightly, neither acceptest thou the person of any, but teachest the way of God truly:
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не? Is it lawful for us to give tribute unto Cesar, or no?
23 А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате? But he perceived their craftiness, and said unto them, Why tempt ye me?
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев. Shew me a penny. Whose image and superscription hath it? They answered and said, Cesar’s.
25 А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу. And he said unto them, Render therefore unto Cesar the things which be Cesar’s, and unto God the things which be God’s.
26 И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше. And they could not take hold of his words before the people: and they marvelled at his answer, and held their peace.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га Then came to him certain of the Sadducees, which deny that there is any resurrection; and they asked him,
28 Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему. Saying, Master, Moses wrote unto us, If any man’s brother die, having a wife, and he die without children, that his brother should take his wife, and raise up seed unto his brother.
29 Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце; There were therefore seven brethren: and the first took a wife, and died without children.
30 И узе други жену, и он умрије без дјеце; And the second took her to wife, and he died childless.
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше; And the third took her; and in like manner the seven also: and they left no children, and died.
32 А послије свију умрије и жена. Last of all the woman died also.
33 О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена. Therefore in the resurrection whose wife of them is she? for seven had her to wife.
34 И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају; And Jesus answering said unto them, The children of this world marry, and are given in marriage:
35 А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати; But they which shall be accounted worthy to obtain that world, and the resurrection from the dead, neither marry, nor are given in marriage:
36 Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија. Neither can they die any more: for they are equal unto the angels; and are the children of God, being the children of the resurrection.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева. Now that the dead are raised, even Moses shewed at the bush, when he calleth the Lord the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob.
38 А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи. For he is not a God of the dead, but of the living: for all live unto him.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао. Then certain of the scribes answering said, Master, thou hast well said.
40 И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече: And after that they durst not ask him any question at all.
41 Како говоре да је Христос син Давидов? And he said unto them, How say they that Christ is David’s son?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, And David himself saith in the book of Psalms, The Lord said unto my Lord, Sit thou on my right hand,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима. Till I make thine enemies thy footstool.
44 Давид дакле њега назива Господом; па како му је син? David therefore calleth him Lord, how is he then his son?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем: Then in the audience of all the people he said unto his disciples,
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама; Beware of the scribes, which desire to walk in long robes, and love greetings in the markets, and the highest seats in the synagogues, and the chief rooms at feasts;
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени. Which devour widows’ houses, and for a shew make long prayers: the same shall receive greater damnation.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL