로그인

누가복음 18장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 43절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи, And he spake a parable unto them to this end, that men ought always to pray, and not to faint;
2 Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. Saying, There was in a city a judge, which feared not God, neither regarded man:
3 А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику. And there was a widow in that city; and she came unto him, saying, Avenge me of mine adversary.
4 И не шћадијаше задуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим, And he would not for a while: but afterward he said within himself, Though I fear not God, nor regard man;
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује. Yet because this widow troubleth me, I will avenge her, lest by her continual coming she weary me.
6 Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија. And the Lord said, Hear what the unjust judge saith.
7 Акамоли Бог неће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ? And shall not God avenge his own elect, which cry day and night unto him, though he bear long with them?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи? I tell you that he will avenge them speedily. Nevertheless when the Son of man cometh, shall he find faith on the earth?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову: And he spake this parable unto certain which trusted in themselves that they were righteous, and despised others:
10 Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник. Two men went up into the temple to pray; the one a Pharisee, and the other a publican.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. The Pharisee stood and prayed thus with himself, God, I thank thee, that I am not as other men are, extortioners, unjust, adulterers, or even as this publican.
12 Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам. I fast twice in the week, I give tithes of all that I possess.
13 А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме. And the publican, standing afar off, would not lift up so much as his eyes unto heaven, but smote upon his breast, saying, God be merciful to me a sinner.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се. I tell you, this man went down to his house justified rather than the other: for every one that exalteth himself shall be abased; and he that humbleth himself shall be exalted.
15 Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им. And they brought unto him also infants, that he would touch them: but when his disciples saw it, they rebuked them.
16 А Исус дозвавши их рече: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије. But Jesus called them unto him, and said, Suffer little children to come unto me, and forbid them not: for of such is the kingdom of God.
17 И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега. Verily I say unto you, Whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child shall in no wise enter therein.
18 И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни? And a certain ruler asked him, saying, Good Master, what shall I do to inherit eternal life?
19 А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. And Jesus said unto him, Why callest thou me good? none is good, save one, that is, God.
20 Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју. Thou knowest the commandments, Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not bear false witness, Honour thy father and thy mother.
21 А он рече: све сам ово сачувао од младости своје. And he said, All these have I kept from my youth up.
22 А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном. Now when Jesus heard these things, he said unto him, Yet lackest thou one thing: sell all that thou hast, and distribute unto the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, follow me.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат. And when he heard this, he was very sorrowful: for he was very rich.
24 А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство! And when Jesus saw that he was very sorrowful, he said, How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of God!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије. For it is easier for a camel to go through a needle’s eye, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
26 А они који слушаху рекоше: ко се дакле може спасти? And they that heard it said, Who then can be saved?
27 А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће. And he said, The things which are impossible with men are possible with God.
28 А Петар рече: ето ми смо оставили све и за тобом идемо. Then Peter said, Lo, we have left all, and followed thee.
29 А он им рече: заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега, And he said unto them, Verily I say unto you, There is no man that hath left house, or parents, or brethren, or wife, or children, for the kingdom of God’s sake,
30 Који неће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни. Who shall not receive manifold more in this present time, and in the world to come life everlasting.
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега. Then he took unto him the twelve, and said unto them, Behold, we go up to Jerusalem, and all things that are written by the prophets concerning the Son of man shall be accomplished.
32 Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се, и ружиће га, и попљуваће га, For he shall be delivered unto the Gentiles, and shall be mocked, and spitefully entreated, and spitted on:
33 И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће. And they shall scourge him, and put him to death: and the third day he shall rise again.
34 И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза. And they understood none of these things: and this saying was hid from them, neither knew they the things which were spoken.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи. And it came to pass, that as he was come nigh unto Jericho, a certain blind man sat by the way side begging:
36 А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то? And hearing the multitude pass by, he asked what it meant.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази. And they told him, that Jesus of Nazareth passeth by.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме. And he cried, saying, Jesus, thou Son of David, have mercy on me.
39 И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: сине Давидов! помилуј ме. And they which went before rebuked him, that he should hold his peace: but he cried so much the more, Thou Son of David, have mercy on me.
40 И Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га And Jesus stood, and commanded him to be brought unto him: and when he was come near, he asked him,
41 Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам. Saying, What wilt thou that I shall do unto thee? And he said, Lord, that I may receive my sight.
42 А Исус рече: прогледај; вјера твоја поможе ти. And Jesus said unto him, Receive thy sight: thy faith hath saved thee.
43 И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога. And immediately he received his sight, and followed him, glorifying God: and all the people, when they saw it, gave praise unto God.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL