누가복음 10장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 42절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경

언어 판 책 장 대역 (나란히) 바로 가기

1 А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.
2 А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5 У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.
6 И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7 А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8 И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.
9 И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.
10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11 И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе.
13 Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.
14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15 И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.
17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.
18 А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.
19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.
22 И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати.
23 И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите.
24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
25 И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?
26 А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?
27 А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе.
28 Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29 А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој?
30 А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31 А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.
32 А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.
33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;
34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35 И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36 Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37 А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако.
38 А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.
39 И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.
40 А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.
41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,
42 А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)