로그인

고린도후서 5장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski · 세르비아어 · 고린도후서 (2 Corinthians) · 21절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić IjekavskiKing James Version
1 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тијела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима. For we know that if our earthly house of this tabernacle were dissolved, we have a building of God, an house not made with hands, eternal in the heavens.
2 Јер за тијем уздишемо, желећи обући се у свој небески стан. For in this we groan, earnestly desiring to be clothed upon with our house which is from heaven:
3 И да се обучени, не голи нађемо! If so be that being clothed we shall not be found naked.
4 Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно. For we that are in this tabernacle do groan, being burdened: not for that we would be unclothed, but clothed upon, that mortality might be swallowed up of life.
5 А онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа. Now he that hath wrought us for the selfsame thing is God, who also hath given unto us the earnest of the Spirit.
6 Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа. Therefore we are always confident, knowing that, whilst we are at home in the body, we are absent from the Lord:
7 Јер по вјери живимо а не по гледању. (For we walk by faith, not by sight:)
8 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тијела, и ићи ка Господу. We are confident, I say, and willing rather to be absent from the body, and to be present with the Lord.
9 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо њему угодни. Wherefore we labour, that, whether present or absent, we may be accepted of him.
10 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло; For we must all appear before the judgment seat of Christ; that every one may receive the things done in his body, according to that he hath done, whether it be good or bad.
11 Знајући дакле страх Господњи људе свјетујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашијем савјестима познати. Knowing therefore the terror of the Lord, we persuade men; but we are made manifest unto God; and I trust also are made manifest in your consciences.
12 Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале онијем што је споља а не што је у срцу. For we commend not ourselves again unto you, but give you occasion to glory on our behalf, that ye may have somewhat to answer them which glory in appearance, and not in heart.
13 Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смјерни, вама смо. For whether we be beside ourselves, it is to God: or whether we be sober, it is for your cause.
14 Јер љубав Божија нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умрије, то дакле сви умријеше. For the love of Christ constraineth us; because we thus judge, that if one died for all, then were all dead:
15 Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе. And that he died for all, that they which live should not henceforth live unto themselves, but unto him which died for them, and rose again.
16 Зато и ми отсад никога не познајемо по тијелу; и ако Христа познасмо по тијелу, али га сад више не познајемо. Wherefore henceforth know we no man after the flesh: yea, though we have known Christ after the flesh, yet now henceforth know we him no more.
17 Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде. Therefore if any man be in Christ, he is a new creature: old things are passed away; behold, all things are become new.
18 Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења. And all things are of God, who hath reconciled us to himself by Jesus Christ, and hath given to us the ministry of reconciliation;
19 Јер Бог бјеше у Христу, и свијет помири са собом не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења. To wit, that God was in Christ, reconciling the world unto himself, not imputing their trespasses unto them; and hath committed unto us the word of reconciliation.
20 Тако смо ми послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом. Now then we are ambassadors for Christ, as though God did beseech you by us: we pray you in Christ’s stead, be ye reconciled to God.
21 Јер онога које не знадијаше гријеха нас ради учини гријехом, да ми будемо правда Божија у њему. For he hath made him to be sin for us, who knew no sin; that we might be made the righteousness of God in him.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL