로그인

욥기 30장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 욥기 (Job) · 31절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
  2. 2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
  3. 3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
  4. 4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
  5. 5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
  6. 6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
  7. 7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
  8. 8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
  9. 9 И њима сам сада песма, и постах им прича.
  10. 10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
  11. 11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
  12. 12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
  13. 13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
  14. 14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
  15. 15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
  16. 16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
  17. 17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
  18. 18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
  19. 19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
  20. 20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
  21. 21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
  22. 22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
  23. 23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
  24. 24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
  25. 25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
  26. 26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
  27. 27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
  28. 28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
  29. 29 Брат постах змајевима и друг совама.
  30. 30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
  31. 31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)