로그인

욥기 14장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 욥기 (Job) · 22절

  1. 1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
  2. 2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
  3. 3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
  4. 4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
  5. 5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
  6. 6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
  7. 7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
  8. 8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
  9. 9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
  10. 10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
  11. 11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
  12. 12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
  13. 13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
  14. 14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
  15. 15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
  16. 16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
  17. 17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
  18. 18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
  19. 19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
  20. 20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
  21. 21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
  22. 22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)