로그인

요한복음 11장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 요한복음 (John) · 57절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
  2. 2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
  3. 3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
  4. 4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
  5. 5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
  6. 6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
  7. 7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
  8. 8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
  9. 9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
  10. 10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
  11. 11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
  12. 12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
  13. 13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
  14. 14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
  15. 15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
  16. 16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
  17. 17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
  18. 18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
  19. 19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
  20. 20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
  21. 21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
  22. 22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
  23. 23 Исус јој рече: Брат ће твој устати.
  24. 24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
  25. 25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
  26. 26 И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
  27. 27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
  28. 28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
  29. 29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
  30. 30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
  31. 31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
  32. 32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
  33. 33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
  34. 34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
  35. 35 Ударише сузе Исусу.
  36. 36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
  37. 37 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
  38. 38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
  39. 39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
  40. 40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
  41. 41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
  42. 42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
  43. 43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
  44. 44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
  45. 45 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
  46. 46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
  47. 47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
  48. 48 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
  49. 49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
  50. 50 И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
  51. 51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
  52. 52 И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
  53. 53 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
  54. 54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
  55. 55 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
  56. 56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
  57. 57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)