로그인

사도행전 19장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 사도행전 (Acts) · 40절

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
  1. 1 Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
  2. 2 Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
  3. 3 А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
  4. 4 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
  5. 5 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
  6. 6 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
  7. 7 А беше људи свега око дванаест.
  8. 8 И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
  9. 9 А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.
  10. 10 И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.
  11. 11 И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
  12. 12 Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
  13. 13 И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.
  14. 14 А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.
  15. 15 А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
  16. 16 И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
  17. 17 И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
  18. 18 И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.
  19. 19 А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.
  20. 20 Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.
  21. 21 И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.
  22. 22 И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.
  23. 23 А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,
  24. 24 Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
  25. 25 Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;
  26. 26 И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.
  27. 27 И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.
  28. 28 А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!
  29. 29 И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
  30. 30 А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
  31. 31 А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.
  32. 32 Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.
  33. 33 А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.
  34. 34 А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.
  35. 35 А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?
  36. 36 Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
  37. 37 Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
  38. 38 А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.
  39. 39 Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
  40. 40 Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)