로그인

마태복음 13장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 마태복음 (Matthew) · 58절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора. The same day went Jesus out of the house, and sat by the sea side.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу. And great multitudes were gathered together unto him, so that he went into a ship, and sat; and the whole multitude stood on the shore.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје. And he spake many things unto them in parables, saying, Behold, a sower went forth to sow;
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; And when he sowed, some seeds fell by the way side, and the fowls came and devoured them up:
5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. Some fell upon stony places, where they had not much earth: and forthwith they sprung up, because they had no deepness of earth:
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше. And when the sun was up, they were scorched; and because they had no root, they withered away.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. And some fell among thorns; and the thorns sprung up, and choked them:
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет. But other fell into good ground, and brought forth fruit, some an hundredfold, some sixtyfold, some thirtyfold.
9 Ко има уши да чује нека чује. Who hath ears to hear, let him hear.
10 И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама? And the disciples came, and said unto him, Why speakest thou unto them in parables?
11 А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано. He answered and said unto them, Because it is given unto you to know the mysteries of the kingdom of heaven, but to them it is not given.
12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има. For whosoever hath, to him shall be given, and he shall have more abundance: but whosoever hath not, from him shall be taken away even that he hath.
13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју. Therefore speak I to them in parables: because they seeing see not; and hearing they hear not, neither do they understand.
14 И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети. And in them is fulfilled the prophecy of Esaias, which saith, By hearing ye shall hear, and shall not understand; and seeing ye shall see, and shall not perceive:
15 Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. For this people’s heart is waxed gross, and their ears are dull of hearing, and their eyes they have closed; lest at any time they should see with their eyes, and hear with their ears, and should understand with their heart, and should be converted, and I should heal them.
16 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују. But blessed are your eyes, for they see: and your ears, for they hear.
17 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше. For verily I say unto you, That many prophets and righteous men have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them.
18 Ви пак чујте причу о сејачу: Hear ye therefore the parable of the sower.
19 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано. When any one heareth the word of the kingdom, and understandeth it not, then cometh the wicked one, and catcheth away that which was sown in his heart. This is he which received seed by the way side.
20 А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је, But he that received the seed into stony places, the same is he that heareth the word, and anon with joy receiveth it;
21 Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг. Yet hath he not root in himself, but dureth for a while: for when tribulation or persecution ariseth because of the word, by and by he is offended.
22 А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. He also that received seed among the thorns is he that heareth the word; and the care of this world, and the deceitfulness of riches, choke the word, and he becometh unfruitful.
23 А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет. But he that received seed into the good ground is he that heareth the word, and understandeth it; which also beareth fruit, and bringeth forth, some an hundredfold, some sixty, some thirty.
24 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом, Another parable put he forth unto them, saying, The kingdom of heaven is likened unto a man which sowed good seed in his field:
25 А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. But while men slept, his enemy came and sowed tares among the wheat, and went his way.
26 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. But when the blade was sprung up, and brought forth fruit, then appeared the tares also.
27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ? So the servants of the householder came and said unto him, Sir, didst not thou sow good seed in thy field? from whence then hath it tares?
28 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо? He said unto them, An enemy hath done this. The servants said unto him, Wilt thou then that we go and gather them up?
29 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу. But he said, Nay; lest while ye gather up the tares, ye root up also the wheat with them.
30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју. Let both grow together until the harvest: and in the time of harvest I will say to the reapers, Gather ye together first the tares, and bind them in bundles to burn them: but gather the wheat into my barn.
31 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој, Another parable put he forth unto them, saying, The kingdom of heaven is like to a grain of mustard seed, which a man took, and sowed in his field:
32 Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама. Which indeed is the least of all seeds: but when it is grown, it is the greatest among herbs, and becometh a tree, so that the birds of the air come and lodge in the branches thereof.
33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне. Another parable spake he unto them; The kingdom of heaven is like unto leaven, which a woman took, and hid in three measures of meal, till the whole was leavened.
34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им: All these things spake Jesus unto the multitude in parables; and without a parable spake he not unto them:
35 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света. That it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying, I will open my mouth in parables; I will utter things which have been kept secret from the foundation of the world.
36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви. Then Jesus sent the multitude away, and went into the house: and his disciples came unto him, saying, Declare unto us the parable of the tares of the field.
37 А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији; He answered and said unto them, He that soweth the good seed is the Son of man;
38 А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла; The field is the world; the good seed are the children of the kingdom; but the tares are the children of the wicked one;
39 А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. The enemy that sowed them is the devil; the harvest is the end of the world; and the reapers are the angels.
40 Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. As therefore the tares are gathered and burned in the fire; so shall it be in the end of this world.
41 Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње. The Son of man shall send forth his angels, and they shall gather out of his kingdom all things that offend, and them which do iniquity;
42 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба. And shall cast them into a furnace of fire: there shall be wailing and gnashing of teeth.
43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује. Then shall the righteous shine forth as the sun in the kingdom of their Father. Who hath ears to hear, let him hear.
44 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно. Again, the kingdom of heaven is like unto treasure hid in a field; the which when a man hath found, he hideth, and for joy thereof goeth and selleth all that he hath, and buyeth that field.
45 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер, Again, the kingdom of heaven is like unto a merchant man, seeking goodly pearls:
46 Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. Who, when he had found one pearl of great price, went and sold all that he had, and bought it.
47 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе; Again, the kingdom of heaven is like unto a net, that was cast into the sea, and gathered of every kind:
48 Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље. Which, when it was full, they drew to shore, and sat down, and gathered the good into vessels, but cast the bad away.
49 Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. So shall it be at the end of the world: the angels shall come forth, and sever the wicked from among the just,
50 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба. And shall cast them into the furnace of fire: there shall be wailing and gnashing of teeth.
51 Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе. Jesus saith unto them, Have ye understood all these things? They say unto him, Yea, Lord.
52 А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо. Then said he unto them, Therefore every scribe which is instructed unto the kingdom of heaven is like unto a man that is an householder, which bringeth forth out of his treasure things new and old.
53 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде. And it came to pass, that when Jesus had finished these parables, he departed thence.
54 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи? And when he was come into his own country, he taught them in their synagogue, insomuch that they were astonished, and said, Whence hath this man this wisdom, and these mighty works?
55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда? Is not this the carpenter’s son? is not his mother called Mary? and his brethren, James, and Joses, and Simon, and Judas?
56 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све? And his sisters, are they not all with us? Whence then hath this man all these things?
57 И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом. And they were offended in him. But Jesus said unto them, A prophet is not without honour, save in his own country, and in his own house.
58 И не створи онде чудеса многих за неверство њихово. And he did not many mighty works there because of their unbelief.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL