로그인

마가복음 10장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 마가복음 (Mark) · 52절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше. And he arose from thence, and cometh into the coasts of Judea by the farther side of Jordan: and the people resort unto him again; and, as he was wont, he taught them again.
2 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену? And the Pharisees came to him, and asked him, Is it lawful for a man to put away his wife? tempting him.
3 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије? And he answered and said unto them, What did Moses command you?
4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти. And they said, Moses suffered to write a bill of divorcement, and to put her away.
5 И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову. And Jesus answered and said unto them, For the hardness of your heart he wrote you this precept.
6 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог. But from the beginning of the creation God made them male and female.
7 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој, For this cause shall a man leave his father and mother, and cleave to his wife;
8 И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело. And they twain shall be one flesh: so then they are no more twain, but one flesh.
9 А шта је Бог саставио човек да не раставља. What therefore God hath joined together, let not man put asunder.
10 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови. And in the house his disciples asked him again of the same matter.
11 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој. And he saith unto them, Whosoever shall put away his wife, and marry another, committeth adultery against her.
12 И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу. And if a woman shall put away her husband, and be married to another, she committeth adultery.
13 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху. And they brought young children to him, that he should touch them: and his disciples rebuked those that brought them.
14 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје. But when Jesus saw it, he was much displeased, and said unto them, Suffer the little children to come unto me, and forbid them not: for of such is the kingdom of God.
15 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега. Verily I say unto you, Whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child, he shall not enter therein.
16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови. And he took them up in his arms, put his hands upon them, and blessed them.
17 И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? And when he was gone forth into the way, there came one running, and kneeled to him, and asked him, Good Master, what shall I do that I may inherit eternal life?
18 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. And Jesus said unto him, Why callest thou me good? there is none good but one, that is, God.
19 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер. Thou knowest the commandments, Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not bear false witness, Defraud not, Honour thy father and mother.
20 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје. And he answered and said unto him, Master, all these have I observed from my youth.
21 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст. Then Jesus beholding him loved him, and said unto him, One thing thou lackest: go thy way, sell whatsoever thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, take up the cross, and follow me.
22 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат. And he was sad at that saying, and went away grieved: for he had great possessions.
23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско! And Jesus looked round about, and saith unto his disciples, How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of God!
24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје! And the disciples were astonished at his words. But Jesus answereth again, and saith unto them, Children, how hard is it for them that trust in riches to enter into the kingdom of God!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје. It is easier for a camel to go through the eye of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти? And they were astonished out of measure, saying among themselves, Who then can be saved?
27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу. And Jesus looking upon them saith, With men it is impossible, but not with God: for with God all things are possible.
28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо. Then Peter began to say unto him, Lo, we have left all, and have followed thee.
29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради, And Jesus answered and said, Verily I say unto you, There is no man that hath left house, or brethren, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or lands, for my sake, and the gospel’s,
30 А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни. But he shall receive an hundredfold now in this time, houses, and brethren, and sisters, and mothers, and children, and lands, with persecutions; and in the world to come eternal life.
31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први. But many that are first shall be last; and the last first.
32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега: And they were in the way going up to Jerusalem; and Jesus went before them: and they were amazed; and as they followed, they were afraid. And he took again the twelve, and began to tell them what things should happen unto him,
33 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима; Saying, Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be delivered unto the chief priests, and unto the scribes; and they shall condemn him to death, and shall deliver him to the Gentiles:
34 И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће. And they shall mock him, and shall scourge him, and shall spit upon him, and shall kill him: and the third day he shall rise again.
35 И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити. And James and John, the sons of Zebedee, come unto him, saying, Master, we would that thou shouldest do for us whatsoever we shall desire.
36 А Он рече: Шта хоћете да вам учиним? And he said unto them, What would ye that I should do for you?
37 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој. They said unto him, Grant unto us that we may sit, one on thy right hand, and the other on thy left hand, in thy glory.
38 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам? But Jesus said unto them, Ye know not what ye ask: can ye drink of the cup that I drink of? and be baptized with the baptism that I am baptized with?
39 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; And they said unto him, We can. And Jesus said unto them, Ye shall indeed drink of the cup that I drink of; and with the baptism that I am baptized withal shall ye be baptized:
40 Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено. But to sit on my right hand and on my left hand is not mine to give; but it shall be given to them for whom it is prepared.
41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована. And when the ten heard it, they began to be much displeased with James and John.
42 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим. But Jesus called them to him, and saith unto them, Ye know that they which are accounted to rule over the Gentiles exercise lordship over them; and their great ones exercise authority upon them.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. But so shall it not be among you: but whosoever will be great among you, shall be your minister:
44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга. And whosoever of you will be the chiefest, shall be servant of all.
45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе. For even the Son of man came not to be ministered unto, but to minister, and to give his life a ransom for many.
46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше. And they came to Jericho: and as he went out of Jericho with his disciples and a great number of people, blind Bartimeus, the son of Timeus, sat by the highway side begging.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме! And when he heard that it was Jesus of Nazareth, he began to cry out, and say, Jesus, thou Son of David, have mercy on me.
48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме! And many charged him that he should hold his peace: but he cried the more a great deal, Thou Son of David, have mercy on me.
49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те. And Jesus stood still, and commanded him to be called. And they call the blind man, saying unto him, Be of good comfort, rise; he calleth thee.
50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу. And he, casting away his garment, rose, and came to Jesus.
51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам. And Jesus answered and said unto him, What wilt thou that I should do unto thee? The blind man said unto him, Lord, that I might receive my sight.
52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом. And Jesus said unto him, Go thy way; thy faith hath made thee whole. And immediately he received his sight, and followed Jesus in the way.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL