로그인

로마서 9장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 로마서 (Romans) · 33절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим: I say the truth in Christ, I lie not, my conscience also bearing me witness in the Holy Ghost,
2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; That I have great heaviness and continual sorrow in my heart.
3 Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу, For I could wish that myself were accursed from Christ for my brethren, my kinsmen according to the flesh:
4 Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања; Who are Israelites; to whom pertaineth the adoption, and the glory, and the covenants, and the giving of the law, and the service of God, and the promises;
5 Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. Whose are the fathers, and of whom as concerning the flesh Christ came, who is over all, God blessed for ever. Amen.
6 А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља; Not as though the word of God hath taken none effect. For they are not all Israel, which are of Israel:
7 Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе. Neither, because they are the seed of Abraham, are they all children: but, In Isaac shall thy seed be called.
8 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе. That is, They which are the children of the flesh, these are not the children of God: but the children of the promise are counted for the seed.
9 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син. For this is the word of promise, At this time will I come, and Sara shall have a son.
10 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег. And not only this; but when Rebecca also had conceived by one, even by our father Isaac;
11 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору, (For the children being not yet born, neither having done any good or evil, that the purpose of God according to election might stand, not of works, but of him that calleth;)
12 Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем, It was said unto her, The elder shall serve the younger.
13 Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох. As it is written, Jacob have I loved, but Esau have I hated.
14 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај! What shall we say then? Is there unrighteousness with God? God forbid.
15 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се. For he saith to Moses, I will have mercy on whom I will have mercy, and I will have compassion on whom I will have compassion.
16 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује. So then it is not of him that willeth, nor of him that runneth, but of God that sheweth mercy.
17 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. For the scripture saith unto Pharaoh, Even for this same purpose have I raised thee up, that I might shew my power in thee, and that my name might be declared throughout all the earth.
18 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави. Therefore hath he mercy on whom he will have mercy, and whom he will he hardeneth.
19 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој? Thou wilt say then unto me, Why doth he yet find fault? For who hath resisted his will?
20 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио? Nay but, O man, who art thou that repliest against God? Shall the thing formed say to him that formed it, Why hast thou made me thus?
21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту? Hath not the potter power over the clay, of the same lump to make one vessel unto honour, and another unto dishonour?
22 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао. What if God, willing to shew his wrath, and to make his power known, endured with much longsuffering the vessels of wrath fitted to destruction:
23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу; And that he might make known the riches of his glory on the vessels of mercy, which he had afore prepared unto glory,
24 Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца, Even us, whom he hath called, not of the Jews only, but also of the Gentiles?
25 Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом. As he saith also in Osee, I will call them my people, which were not my people; and her beloved, which was not beloved.
26 И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога. And it shall come to pass, that in the place where it was said unto them, Ye are not my people; there shall they be called the children of the living God.
27 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. Esaias also crieth concerning Israel, Though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, a remnant shall be saved:
28 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи. For he will finish the work, and cut it short in righteousness: because a short work will the Lord make upon the earth.
29 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор. And as Esaias said before, Except the Lord of Sabaoth had left us a seed, we had been as Sodoma, and been made like unto Gomorrha.
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере. What shall we say then? That the Gentiles, which followed not after righteousness, have attained to righteousness, even the righteousness which is of faith.
31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде. But Israel, which followed after the law of righteousness, hath not attained to the law of righteousness.
32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања, Wherefore? Because they sought it not by faith, but as it were by the works of the law. For they stumbled at that stumblingstone;
33 Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети. As it is written, Behold, I lay in Sion a stumblingstone and rock of offence: and whosoever believeth on him shall not be ashamed.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL