로그인

로마서 14장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 로마서 (Romans) · 23절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест. Him that is weak in the faith receive ye, but not to doubtful disputations.
2 Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље. For one believeth that he may eat all things: another, who is weak, eateth herbs.
3 Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими. Let not him that eateth despise him that eateth not; and let not him which eateth not judge him that eateth: for God hath received him.
4 Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га. Who art thou that judgest another man’s servant? to his own master he standeth or falleth. Yea, he shall be holden up: for God is able to make him stand.
5 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао. One man esteemeth one day above another: another esteemeth every day alike. Let every man be fully persuaded in his own mind.
6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога. He that regardeth the day, regardeth it unto the Lord; and he that regardeth not the day, to the Lord he doth not regard it. He that eateth, eateth to the Lord, for he giveth God thanks; and he that eateth not, to the Lord he eateth not, and giveth God thanks.
7 Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи. For none of us liveth to himself, and no man dieth to himself.
8 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо. For whether we live, we live unto the Lord; and whether we die, we die unto the Lord: whether we live therefore, or die, we are the Lord’s.
9 Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима. For to this end Christ both died, and rose, and revived, that he might be Lord both of the dead and living.
10 А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа. But why dost thou judge thy brother? or why dost thou set at nought thy brother? for we shall all stand before the judgment seat of Christ.
11 Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога. For it is written, As I live, saith the Lord, every knee shall bow to me, and every tongue shall confess to God.
12 Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе. So then every one of us shall give account of himself to God.
13 Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни. Let us not therefore judge one another any more: but judge this rather, that no man put a stumblingblock or an occasion to fall in his brother’s way.
14 Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано. I know, and am persuaded by the Lord Jesus, that there is nothing unclean of itself: but to him that esteemeth any thing to be unclean, to him it is unclean.
15 А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре. But if thy brother be grieved with thy meat, now walkest thou not charitably. Destroy not him with thy meat, for whom Christ died.
16 Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро. Let not then your good be evil spoken of:
17 Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме. For the kingdom of God is not meat and drink; but righteousness, and peace, and joy in the Holy Ghost.
18 Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима. For he that in these things serveth Christ is acceptable to God, and approved of men.
19 Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог. Let us therefore follow after the things which make for peace, and things wherewith one may edify another.
20 Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем. For meat destroy not the work of God. All things indeed are pure; but it is evil for that man who eateth with offence.
21 Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби. It is good neither to eat flesh, nor to drink wine, nor any thing whereby thy brother stumbleth, or is offended, or is made weak.
22 Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро. Hast thou faith? have it to thyself before God. Happy is he that condemneth not himself in that thing which he alloweth.
23 А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је. And he that doubteth is damned if he eat, because he eateth not of faith: for whatsoever is not of faith is sin.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL