로그인

누가복음 6장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 49절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху. And it came to pass on the second sabbath after the first, that he went through the corn fields; and his disciples plucked the ears of corn, and did eat, rubbing them in their hands.
2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу? And certain of the Pharisees said unto them, Why do ye that which is not lawful to do on the sabbath days?
3 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? And Jesus answering them said, Have ye not read so much as this, what David did, when himself was an hungred, and they which were with him;
4 Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника. How he went into the house of God, and did take and eat the shewbread, and gave also to them that were with him; which it is not lawful to eat but for the priests alone?
5 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе. And he said unto them, That the Son of man is Lord also of the sabbath.
6 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува. And it came to pass also on another sabbath, that he entered into the synagogue and taught: and there was a man whose right hand was withered.
7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве. And the scribes and Pharisees watched him, whether he would heal on the sabbath day; that they might find an accusation against him.
8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде. But he knew their thoughts, and said to the man which had the withered hand, Rise up, and stand forth in the midst. And he arose and stood forth.
9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху. Then said Jesus unto them, I will ask you one thing; Is it lawful on the sabbath days to do good, or to do evil? to save life, or to destroy it?
10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга. And looking round about upon them all, he said unto the man, Stretch forth thy hand. And he did so: and his hand was restored whole as the other.
11 А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу. And they were filled with madness; and communed one with another what they might do to Jesus.
12 Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој. And it came to pass in those days, that he went out into a mountain to pray, and continued all night in prayer to God.
13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва: And when it was day, he called unto him his disciples: and of them he chose twelve, whom also he named apostles;
14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија, Simon, (whom he also named Peter,) and Andrew his brother, James and John, Philip and Bartholomew,
15 Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота, Matthew and Thomas, James the son of Alpheus, and Simon called Zelotes,
16 Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде. And Judas the brother of James, and Judas Iscariot, which also was the traitor.
17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског, And he came down with them, and stood in the plain, and the company of his disciples, and a great multitude of people out of all Judea and Jerusalem, and from the sea coast of Tyre and Sidon, which came to hear him, and to be healed of their diseases;
18 Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се. And they that were vexed with unclean spirits: and they were healed.
19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све. And the whole multitude sought to touch him: for there went virtue out of him, and healed them all.
20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије. And he lifted up his eyes on his disciples, and said, Blessed be ye poor: for yours is the kingdom of God.
21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати. Blessed are ye that hunger now: for ye shall be filled. Blessed are ye that weep now: for ye shall laugh.
22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег. Blessed are ye, when men shall hate you, and when they shall separate you from their company, and shall reproach you, and cast out your name as evil, for the Son of man’s sake.
23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови. Rejoice ye in that day, and leap for joy: for, behold, your reward is great in heaven: for in the like manner did their fathers unto the prophets.
24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју. But woe unto you that are rich! for ye have received your consolation.
25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати. Woe unto you that are full! for ye shall hunger. Woe unto you that laugh now! for ye shall mourn and weep.
26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови. Woe unto you, when all men shall speak well of you! for so did their fathers to the false prophets.
27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе; But I say unto you which hear, Love your enemies, do good to them which hate you,
28 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају. Bless them that curse you, and pray for them which despitefully use you.
29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу. And unto him that smiteth thee on the one cheek offer also the other; and him that taketh away thy cloke forbid not to take thy coat also.
30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти. Give to every man that asketh of thee; and of him that taketh away thy goods ask them not again.
31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако. And as ye would that men should do to you, do ye also to them likewise.
32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. For if ye love them which love you, what thank have ye? for sinners also love those that love them.
33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. And if ye do good to them which do good to you, what thank have ye? for sinners also do even the same.
34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. And if ye lend to them of whom ye hope to receive, what thank have ye? for sinners also lend to sinners, to receive as much again.
35 Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима. But love ye your enemies, and do good, and lend, hoping for nothing again; and your reward shall be great, and ye shall be the children of the Highest: for he is kind unto the unthankful and to the evil.
36 Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив. Be ye therefore merciful, as your Father also is merciful.
37 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. Judge not, and ye shall not be judged: condemn not, and ye shall not be condemned: forgive, and ye shall be forgiven:
38 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити. Give, and it shall be given unto you; good measure, pressed down, and shaken together, and running over, shall men give into your bosom. For with the same measure that ye mete withal it shall be measured to you again.
39 И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? And he spake a parable unto them, Can the blind lead the blind? shall they not both fall into the ditch?
40 Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов. The disciple is not above his master: but every one that is perfect shall be as his master.
41 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш? And why beholdest thou the mote that is in thy brother’s eye, but perceivest not the beam that is in thine own eye?
42 Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог. Either how canst thou say to thy brother, Brother, let me pull out the mote that is in thine eye, when thou thyself beholdest not the beam that is in thine own eye? Thou hypocrite, cast out first the beam out of thine own eye, and then shalt thou see clearly to pull out the mote that is in thy brother’s eye.
43 Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род. For a good tree bringeth not forth corrupt fruit; neither doth a corrupt tree bring forth good fruit.
44 Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине, For every tree is known by his own fruit. For of thorns men do not gather figs, nor of a bramble bush gather they grapes.
45 Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца. A good man out of the good treasure of his heart bringeth forth that which is good; and an evil man out of the evil treasure of his heart bringeth forth that which is evil: for of the abundance of the heart his mouth speaketh.
46 А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим? And why call ye me, Lord, Lord, and do not the things which I say?
47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је: Whosoever cometh to me, and heareth my sayings, and doeth them, I will shew you to whom he is like:
48 Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену. He is like a man which built an house, and digged deep, and laid the foundation on a rock: and when the flood arose, the stream beat vehemently upon that house, and could not shake it: for it was founded upon a rock.
49 А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно. But he that heareth, and doeth not, is like a man that without a foundation built an house upon the earth; against which the stream did beat vehemently, and immediately it fell; and the ruin of that house was great.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL