로그인

누가복음 19장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 48절

  1. 1 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
  2. 2 И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
  3. 3 И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
  4. 4 И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
  5. 5 И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
  6. 6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
  7. 7 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
  8. 8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
  9. 9 А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
  10. 10 Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
  11. 11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
  12. 12 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
  13. 13 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
  14. 14 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
  15. 15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
  16. 16 Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
  17. 17 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
  18. 18 И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
  19. 19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
  20. 20 И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
  21. 21 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
  22. 22 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
  23. 23 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
  24. 24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
  25. 25 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
  26. 26 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
  27. 27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
  28. 28 И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
  29. 29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
  30. 30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
  31. 31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
  32. 32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
  33. 33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
  34. 34 А они рекоше: Оно Господу треба.
  35. 35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
  36. 36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
  37. 37 А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
  38. 38 Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
  39. 39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
  40. 40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
  41. 41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
  42. 42 Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
  43. 43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
  44. 44 И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
  45. 45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
  46. 46 Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
  47. 47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
  48. 48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)