로그인

누가복음 15장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 누가복음 (Luke) · 32절

  1. 1 И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
  2. 2 И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
  3. 3 А Он им каза причу ову говорећи:
  4. 4 Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
  5. 5 И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
  6. 6 И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
  7. 7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
  8. 8 Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
  9. 9 И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
  10. 10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
  11. 11 И рече: Један човек имаше два сина,
  12. 12 И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
  13. 13 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
  14. 14 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
  15. 15 И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
  16. 16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
  17. 17 А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
  18. 18 Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
  19. 19 И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
  20. 20 И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
  21. 21 А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
  22. 22 А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
  23. 23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
  24. 24 Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
  25. 25 А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
  26. 26 И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
  27. 27 А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
  28. 28 А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
  29. 29 А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
  30. 30 А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
  31. 31 А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
  32. 32 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)