로그인

고린도전서 7장 Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski · 세르비아어 · 고린도전서 (1 Corinthians) · 40절 · 대역: King James Version

🖍 이 판을 읽기 도구로 읽기 📖 무료성경
절Serbian Bible Daničić-Karadžić EkavskiKing James Version
1 А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене: Now concerning the things whereof ye wrote unto me: It is good for a man not to touch a woman.
2 Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа; Nevertheless, to avoid fornication, let every man have his own wife, and let every woman have her own husband.
3 Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу. Let the husband render unto the wife due benevolence: and likewise also the wife unto the husband.
4 Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена. The wife hath not power of her own body, but the husband: and likewise also the husband hath not power of his own body, but the wife.
5 Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем. Defraud ye not one the other, except it be with consent for a time, that ye may give yourselves to fasting and prayer; and come together again, that Satan tempt you not for your incontinency.
6 Али ово говорим по свету а не по заповести; But I speak this by permission, and not of commandment.
7 Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако. For I would that all men were even as I myself. But every man hath his proper gift of God, one after this manner, and another after that.
8 А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. I say therefore to the unmarried and widows, It is good for them if they abide even as I.
9 Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се. But if they cannot contain, let them marry: for it is better to marry than to burn.
10 А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја And unto the married I command, yet not I, but the Lord, Let not the wife depart from her husband:
11 (Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену. But and if she depart, let her remain unmarried, or be reconciled to her husband: and let not the husband put away his wife.
12 А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља. But to the rest speak I, not the Lord: If any brother hath a wife that believeth not, and she be pleased to dwell with him, let him not put her away.
13 И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља. And the woman which hath an husband that believeth not, and if he be pleased to dwell with her, let her not leave him.
14 Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света. For the unbelieving husband is sanctified by the wife, and the unbelieving wife is sanctified by the husband: else were your children unclean; but now are they holy.
15 Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог. But if the unbelieving depart, let him depart. A brother or a sister is not under bondage in such cases: but God hath called us to peace.
16 Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш? For what knowest thou, O wife, whether thou shalt save thy husband? or how knowest thou, O man, whether thou shalt save thy wife?
17 Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама. But as God hath distributed to every man, as the Lord hath called every one, so let him walk. And so ordain I in all churches.
18 Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује. Is any man called being circumcised? let him not become uncircumcised. Is any called in uncircumcision? let him not be circumcised.
19 Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих. Circumcision is nothing, and uncircumcision is nothing, but the keeping of the commandments of God.
20 Сваки нека остане у оном звању у коме је позван. Let every man abide in the same calling wherein he was called.
21 Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди. Art thou called being a servant? care not for it: but if thou mayest be made free, use it rather.
22 Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов. For he that is called in the Lord, being a servant, is the Lord’s freeman: likewise also he that is called, being free, is Christ’s servant.
23 Купљени сте скупо, не будите робови људима. Ye are bought with a price; be not ye the servants of men.
24 Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом. Brethren, let every man, wherein he is called, therein abide with God.
25 А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран. Now concerning virgins I have no commandment of the Lord: yet I give my judgment, as one that hath obtained mercy of the Lord to be faithful.
26 Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити. I suppose therefore that this is good for the present distress, I say, that it is good for a man so to be.
27 Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене. Art thou bound unto a wife? seek not to be loosed. Art thou loosed from a wife? seek not a wife.
28 А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим. But and if thou marry, thou hast not sinned; and if a virgin marry, she hath not sinned. Nevertheless such shall have trouble in the flesh: but I spare you.
29 А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају; But this I say, brethren, the time is short: it remaineth, that both they that have wives be as though they had none;
30 И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају; And they that weep, as though they wept not; and they that rejoice, as though they rejoiced not; and they that buy, as though they possessed not;
31 И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света. And they that use this world, as not abusing it: for the fashion of this world passeth away.
32 А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; But I would have you without carefulness. He that is unmarried careth for the things that belong to the Lord, how he may please the Lord:
33 А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка. But he that is married careth for the things that are of the world, how he may please his wife.
34 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу. There is difference also between a wife and a virgin. The unmarried woman careth for the things of the Lord, that she may be holy both in body and in spirit: but she that is married careth for the things of the world, how she may please her husband.
35 А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње. And this I speak for your own profit; not that I may cast a snare upon you, but for that which is comely, and that ye may attend upon the Lord without distraction.
36 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда. But if any man think that he behaveth himself uncomely toward his virgin, if she pass the flower of her age, and need so require, let him do what he will, he sinneth not: let them marry.
37 А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини. Nevertheless he that standeth stedfast in his heart, having no necessity, but hath power over his own will, and hath so decreed in his heart that he will keep his virgin, doeth well.
38 Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини. So then he that giveth her in marriage doeth well; but he that giveth her not in marriage doeth better.
39 Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. The wife is bound by the law as long as her husband liveth; but if her husband be dead, she is at liberty to be married to whom she will; only in the Lord.
40 Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег. But she is happier if she so abide, after my judgment: and I think also that I have the Spirit of God.

Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: 공개 도메인 (Public Domain)
King James Version — getbible.net(CrossWire SWORD 모듈)에서 가져옴 · 라이선스: GPL